Poljoprivreda, a posebno obradivo zemljište, imaju ključnu ulogu u pogledu bezbednosti hrane i klimatskih promena.

Ljudske aktivnosti proizvode velike količine ugljen-dioksida, koji pojačava efekat staklene bašte i ubrzava klimatske promene. Svake godine, 30% ugljen-dioksida uzimaju biljke zahvaljujući fotosintezi. Kada biljke uvenu i istrule, živi organizmi u zemljištu pretvaraju ih u organsku materiju, suštinski važnu za ishranu ljudi pošto ona zadržava neophodne elemente za rast biljaka (vodu, azot, fosfor). Povećavanjem tog procenta ugljenika koji se zadržava u gornjim slojevima zemljišta, smanjio bi se procenat ugljen-dioksida u atmosferi.

Inicijativa pod nazivom „4 za 1000“, koju je pokrenula Francuska povodom Konferencije Ujedinjenih nacija o klimi (COP21), pokazuje da poljoprivreda može da donese konkretna rešenja vezana za izazov koji nameću klimatske promene suočavanjem sa istim u bezbednosti hrane kroz uspostavljanje poljoprivrednih praksi prilagođenih lokalnim uslovima poput: agro-ekologije, agrošumarstva, poljoprivrednih tehnika koje podržavaju konzervaciju, upravljanja poljoprivrednim pejzažima…